Seminarski radovi iz ekonomije
Kompetencije projektnog menadžera
Reč kompetentnost se veoma često, ponekad i olako, pominje u poslovnom svetu, naročito kada je u pitanju vođenje neke privredne ili neprivredne organizacije, realizacija nekog krupnog ili skupog poduhvata ili projekta. Kompetentni stručnjaci, profesionalci, traže se u skoro svim oblastima ljudskog života i delovanja. Kompetentni menadžeri i projektni menadžeri su među najtraženijim profesijama danas.
Pred mnoge upravne odbore ili top menadžment strukture postavljaju se teški zadaci – kako da pronađu i odaberu kompetentne menadžere i projektne menadžere. Pitanja su, stvarno, teška. Ko je projektni menadžer? Kako ga prepoznati? Šta je to kompetentnost, kako je utvrditi i izmeriti?
Pođimo redom od pojma i definisanja kompetentnosti. Kompetentnost se najčešće povezuje sa znanjem, odnosno sa količinom ili nivoom znanja koje neki pojedinac poseduje. Kompetencija se takođe vezuje za čoveka koji zna i može dobro da završi neki zadatak. Međutim, ovo su veoma uprošćeni pristupi i definicije koje ne obuhvataju neke, po kompetencije veoma značajne elemente, kao što je iskustvo, raspolaganje određenim veštinama i sl. U rečnicima i leksikonima se za pojam kompetencije vezuju pojmovi kao što je kvalifikovanost, umešnost, umeće, spretnost, sposobnost, vladanje znanjem i dr.
 |
Master i diplomski radovi iz oblasti informacionih sistema obrađuje tim stru
njaka koji su radili na velikim projektima kako u zemlji i inostranstvu. Konsultacije ili naru
ivanje radova možete izvršiti pomoću forme na sajtu diplomski radovi. |
Sveobuhvatna definicija kompetentnosti treba da obuhvati veliki broj relevantnih elemenata, kao što su znanje, veštine, iskustvo u odgovarajućoj oblasti, lični stavovi i pristupi, itd. U tom smislu, pod kompetencijom se može smatrati relevantan skup znanja, veština, iskustva i ličnih pristupa i stavova koji su neophodni za profesionalno i efikasno obavljanje određenog posla ili određene funkcije.
Iz navedene definicije može se uočiti da je sticanje znanja, veština i relevantnog iskustva osnov za postizanje kompetentnosti. Sticanje znanja i veština je vezano za obrazovanje, obuku, treninge, praktičnu obuku i praktičan rad i sl. Teorijsko znanje se najčešće stiče redovnim i dopunskim obrazovanjem i raznim vrstama obuke, kao što su seminari, simpozijumi, itd.
Praktični treninzi i radionice pomažu da se teorijsko znanje prevede u praktične veštine delovanja u određenim situacijama, i nadograđuju ukupno znanje i sticanje iskustva. Naravno, konkretan praktičan rad u određenoj oblasti, na primer u projektnom menadžmentu na određenim projektima, je neophodan za sticanje relevantnog iskustva koje je neophodno da bi za jednog projektnog menadžera rekli da je kompetentan profesionalac.
Zato se često postavlja pitanje kako oceniti i potvrditi nečiju kompetentnost, na primer kompetentnost projektnog menadžera. Ovim problemom se bave profesionalna udruženja u oblasti projektnog menadžmenta, kao što su IPMA, PMI, kroz odgovarajući proces sertifikacije projektnih menadžera.
IPMA već dugi niz godina radi na razvoju univerzalnih standarda za ocenjivanje kompetentnosti projektnih menadžera. Priprema i ocenjivanje kompetentnosti projektnih menadžera se obavlja kroz sertifikacioni proces koji obuhvata četiri nivoa:
•
Nivo A – Sertifikovani direktor projekata;
•
Nivo B – Sertifikovani stariji projektni menadžer;
•
Nivo C – Sertifikovani projektni menadžer;
•
Nivo D – Sertifikovani projekt menadžment saradnik.
Svaki nivo sertifikacije ima tačno određena pravila i zahteve koji su definisani u odgovarajućim dokumentima IPMA, posebno u priručniku pod nazivom IPMA Competence Baseline (ICB). U ICB kompetentnost u projektnom menadžmentu obuhvata tri grupe elemenata:
•
Nivo tehničkih elemenata kompetentnosti;
•
Nivo bihejviorističkih elemenata kompetentnosti;
•
Nivo kontekstualnih elemenata kompetentnosti.
Nivo tehničkih elemenata kompetentnosti uključuje 20 pojedinačnih elemenata, i ovi se elementi nazivaju osnovnim ili čvrstim elementima kompetentnosti koje se odnose na sadržaj projektnog menadžmenta. U tehničke elemente kompetentnosti spadaju:
1.
Uspešnost upravljanja projektom;
2.
Zainteresovane strane;
3.
Zahtevi i ciljevi projekta;
4.
Rizik i prilika;
5.
Kvalitet;
6.
Projektna organizacija;
7.
Timski rad;
8.
Rešavanje problema;
9.
Strukture projekta;
10.
Obim i rezultati;
11.
Vreme i faze projekta;
12.
Resursi;
13.
Troškovi i finansije;
14.
Nabavka i ugovor;
15.
Promene;
16.
Kontrola i izveštaji;
17.
Informacije i dokumentacija;
18.
Komunikacija;
19.
Startovanje;
20.
Zatvaranje.
Nivo bihejviorističkih elemenata kompetentnosti obuhvata lične elemente kompetentnosti u projektnom menadžmentu i ovi elementi pokrivaju veštine i lične stavove projektnog menadžera. Ovaj nivo obuhvata 15 elemenata kompetentnosti:
1.
Liderstvo;
2.
Angažovanje i motivacija;
3.
Samokontrola;
4.
Samopouzdanje;
5.
Relaksacija;
6.
Otvorenost;
7.
Kreativnost;
8.
Orijentacija na rezultate;
9.
Efikasnost;
10.
Konsultacije;
11.
Pregovaranje;
12.
Konflikti i krize;
13.
Pouzdanost;
14.
Vrednovanje vrednosti;
15.
Etika.
Nivo kontekstualnih elemenata kompetentnosti obuhvata one elemente koji su povezani sa kontekstom projekta i oni pokrivaju kompetentnost projektnih menadžera u upravljanju projektom koji su vezani za organizaciju za upravljanje projektom i sposobnost da se funkcioniše u organizaciji fokusiranoj na projekat. Ovaj nivo obuhvata 11 elemenata kompetentnosti:
1.
Orijentacija na projekat;
2.
Orijentacija na program;
3.
Orijentacija na portfolio;
4.
Implementacija projekta, programa i portfolia;
5.
Stalna organizacija;
6.
Posao;
7.
Sistemi, proizvodi i tehnologija;
8.
Upravljanje kadrovima;
9.
Zdravlje, bezbednost, sigurnost i okruženje;
10.
Finansije,
11.
Pravo.
PMI ima razvijen sopstveni sertifikacioni proces koji daje samo jedan nivo kompetentnosti projektnih menadžera – PMP (Project Management Professional). Osnova za sertifikacioni proces je standard koji PMI propisuje i literatura koja se preporučuje u vidu priručnika, udžbenika, primera i dr. Obim znanja i drugi uslovi koji se traže su dosta veliki. Prvo, pretpostavlja se da projektni menadžeri koji se prijave za proces sertifikacije imaju veoma dobro znanje iz projektnog menadžmenta, uključujući najznačajnije metode i tehnike (mrežno planiranje, gantogrami, dijagrami, histogrami, metod zarađene vrednosti, statističke metode, analiza rizika, itd).
Pored toga, od kandidata za sertifikaciju se zahteva dokazano praktično iskustvo u upravljanju projektima od oko 3 godine za kandidate sa fakultetskom diplomom, i najmanje 35 časova profesionalne edukacije putem specijalizovanih seminara, obuke i treninga. Sve to treba da obezbedi, uključujući i sam sertifikacioni proces, da kandidati koji dobijaju odgovarajući sertifikat kojim se potvrđuje njihova kompetentnost u projektnom menadžmentu, budu stvarno osposobljeni da upravljaju odgovarajućim projektima i programima.
